НАТО против остатка света

Београд 05.04.2011.

НАТО или Северно-атлански савез основан је 04. априла 1949. године као међународна одбрамбено-безбедоносна агенција. Настао непосредно након најкрвавијег сукоба током историје цивилизације који се одвијао током 1939-1945 године декларисани циљ дсавеза је био заштита држава чланица од евентуалног напада треће стране првенствено од тадашњег СССР-а. Главна одредба уговора између држава чланица је тачка V. и део тог дела уговора гласи:

Чланице се слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све чланице.

Међутим НАТО декларисан као одбрамбено-безбедоносна организација са циљем заштите држава чланица убрзо је показала своју праву сврху. Није било војне интервенције од 1950 године па на овамо где НАТО као одбрамбено безбедоносна организација није интервенисала али не као дефанзивна већ као офанзивна организација која је наметала интересе првенсвено САД као оснивача савеза.

Након распуштања Варшавског блока уместо као последицу да имамо и паралелно распуштање НАТО-а слободни свет се суочава са редефинисањем циљева НАТО који на себе узима улогу глобалног делиоца правде који намеће своје виђење правде целом свету ако је то потребно и путем оружане силе без обзира на међународно право и одлуке Савет безбедности УН-а. НАТО је себе прогласио за врховног тужиоца и коначно за врховног судију (по оној народној кадија те тужи кадија те суди) који по сопственом нахођењу односно у складу са својим интересима (првенствено интересима САД) интервенише где год сматра за сходно у складу са сопственом проценом да су угрожена нека права некоме, односно да проглашава државе које се супротстављају интересима САД као терористичке и самим тим као легитимне циљеве што представља својеврсну хипокризију јер сам НАТО на овај начин крши основно право једне државе да води сопствену независну међународну и унутрашњу политику у складу са сопственим интересима.

Све интервенције НАТО-а су биле мимо одлуке СБ УН-а а под изговором заштите угрожених "права" некога или нечега. Подсетимо само на интервенцију у Ираку где је напад изведен под изговором да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење и да је спреман да га употреби против сопственог народа што се касније испоставило као неистина. Србија је нападнута под изговором да врши агресију над албанском популацијом и да албанци морају да напуштају територију Космета због дејства српских снага безбедности да би се касније испоставило да су албанци заправо бежали од НАТО бомбардовања и да су сви терористички акти вршени заправо од стране ОВК основане опет од стране НАТО са циљем дестабилизације Србије.

Данас НАТО има само један основни циљ а то је опкољавање Русије и обезбеђивање контроле над природним ресурсима Евроазиске уније односно Русије као кичменог стуба царинског савеза. У том правцу НАТО је извео низ агресивних операција над Србијом, Ираком, Авганистаном, Либијом а спрема се за интервенцију на Сирију и Иран. Као одговор на ову агресивну политику НАТО-а, Русија и чланице Евроазиске уније основале су одбрамбени савез (ОДКБ - организација држава за колективну безбедност) где Русија заједно са средњоазијским земљама постсовјетског простора гради безбедоносни савез Евроазијског значаја, и ОДКБ представља ужу војно-безбедоносну алијансу важних држава постсовјетског простора. У циљу ефикасне одбране чланице ОДКБ предвођене Русијом уложиле су и планирају још да уложе значајна средства у сопствене оружане снаге. Наоко сличан НАТО-у ОДКБ се ипак разликује у томе што се ОДКБ нигде није појавио као агресивна сила и неко ко на основу оружане силе намеће некакву своју правду премда му то ресурси дозвољавају.

Стоп ЕУ и НАТО - погледајте